Veštačka inteligencija (AI) postala je široko korišćena fraza na društvenim mrežama, ali mnogi ljudi nisu svesni njenog pravog značaja i mogućnosti. Procenjuje se da će do 2030. godine vrednost koju stvara AI dostići oko 13 triliona USD, što će je učiniti značajnim segmentom globalnog ekonomskog rasta. Međutim, uprkos njenom eksponencijalnom rastu i uticaju na industrije, veštačka inteligencija neće zameniti ljude. Umesto toga, poboljšaće naše sposobnosti i raditi zajedno s nama kako bi nam olakšala svakodnevne aktivnosti i povećala produktivnosti.

Ova tehnologija je važna jer će značajno promeniti način na koji živimo i radimo. Može se koristiti za automatizaciju rutinskih zadataka, poboljšanje efikasnosti u industrijama kao što su zdravstvo i transport, pa čak i pomoći u rešavanju nekih od najvećih svetskih problema, kao što su klimatske promene i siromaštvo.

Istorija veštačke inteligencije

Koncept AI nije nov pojam i postoji od 1950-ih. Međutim, razvoj tehnologije AI prošao je kroz razne faze, sa svojim uspesima i neuspesima. Džon Mekarti je 1956. godine skovao izraz „Veštačka inteligencija“, a 1957. godine stvoren je prvi računar koji igra šah. Godine 1961. razvijen je osnovni koncept za neuronske mreže – Rozenblatov Perceptron. Međutim, ograničenja tehnologije tokom 70-ih i 80-ih dovela su do prve AI zime.

Prekretnice za neuronske mreže 80-ih i 90-ih utrle su put za razvoj ekspertskih sistema i prvog industrijskog robota kompanije General Motors. Ali druga AI zima je tek trebala da dođe zbog nesposobnosti AI sistema da ispune očekivanja. Tek sa dolaskom velikih podataka i dubokog učenja, uz povećanu računarsku snagu, ranije vizije AI postale su stvarnost.

Od 2010. godine videli smo značajan porast u razvoju AI, pri čemu je OpenAI (koji je stvorio ChatGPT) 2018. godine uveo izraz „generativni prethodno trenirani transformator“. Generativni prethodno trenirani transformator je tehnologija iza chatbotova poput ChatGPT-a.

Danas se AI primenjuje u raznim industrijama, uključujući zdravstvo, finansije, obrazovanje i zabavu, kako bi se poboljšala efikasnost, produktivnost i kvalitet života.

Tehnički pregled

Veštačka inteligencia je sposobnost mašina da obavljaju zadatke koji bi obično zahtevali ljudsku inteligenciju. Jedan od ključnih pokretača AI je korišćenje algoritama, koji su skup instrukcija koje mašinama omogućavaju da uče i donose odluke na osnovu podataka. Ovi algoritmi mogu biti obučeni korišćenjem velikih količina podataka, što mašinama omogućava da prepoznaju obrasce i prave predviđanja sa visokim stepenom tačnosti.

AI su prepoznavanje slika (Google Photos, Adobe Stock, Sephora) ili prevod jezika (Google Translate, DeepL). Ovi sistemi su obučeni da prepoznaju obrasce i donose odluke u okviru određenog domena. Za razliku od toga, opšta ili snažna VI odnosi se na sisteme dizajnirane da obavljaju bilo koji intelektualni zadatak koji čovek može, sa istim nivoom fleksibilnosti i kreativnosti.

Jedan od ključnih pokretača AI je mašinsko učenje. Algoritmi mašinskog učenja koriste se za obučavanje AI sistema procesiranjem velikih količina podataka i učenjem obrazaca iz tih podataka. Ovo omogućava AI sistemima da prave predviđanja i odluke na osnovu prethodno neviđenih podataka.

Stvarne primene AI u našem svakodnevnom životu

Veštačka inteligencija je neodvojivi deo našeg svakodnevnog života i nije prisutna tek od ChatGPT, kako smo već čitali u gornjem delu članka. U nastavku ćemo izdvojiti nekoliko primera primena veštačke inteligencije u različitim industrijama:

1. Zdravstvo: AI se koristi kako bi pomogla lekarima da preciznije dijagnostikuju bolesti i identifikuju nove tretmane. Googleov DeepMind koristi VI za detekciju bolesti oka, dok IBM Watson pomaže onkologima da prave preciznije dijagnoze i preporuke za lečenje.
2. Finansije: AI se koristi za optimizaciju investicionih portfolija i identifikaciju obrazaca u finansijskim podacima. BlackRockova platforma Aladdin koristi AI za upravljanje portfoliima, dok J.P. Morgan koristi AI za analizu finansijskih tržišta.
3. Obrazovanje: AI se koristi za personalizaciju iskustva učenja i pružanje dodatne podrške učenicima. Sistemi kao što su Content Technologies Inc. (CTI) koriste AI za automatsko kreiranje obrazovnog sadržaja.
4. Zabava: AI se koristi za kreiranje personalizovanih preporuka za korisnike. Netflix i Spotify koriste AI za analizu navika korisnika kako bi im preporučili nove serije i muziku.

Ograničenja i budući razvoj

Iako se AI brzo razvija, još uvek postoje značajna ograničenja. Jedno od glavnih ograničenja je to što AI još uvek ne može da u potpunosti razume kontekst u kojem se koristi. Ovo može dovesti do nesporazuma i grešaka. Drugo ograničenje je potencijalna pristranost u AI sistemima, koja može dovesti do nepravednih odluka i predrasuda.

Ipak, budući razvoj VI obećava. Naučnici rade na razvoju VI koji može razumeti kontekst, učiti sa manje podataka i donositi odluke na osnovu etičkih načela. Takođe, razvijaju se tehnike za otklanjanje pristranosti u VI sistemima.

Da sumiramo…

Veštačka inteligencija ima potencijal da promeni naš svet na nezamislive načine. Od poboljšanja zdravstvene zaštite do optimizacije finansijskih usluga, AI je ovde da ostane i nadamo se da će njena primena biti etički održiva i od koristi za sve.

U ovom članku smo pokušali da vam pružimo detaljan uvid u svet veštačke inteligencije, istaknuvši njene trenutne primene, ograničenja i budući potencijal. Nastavićemo da pratimo razvoj AI i njen uticaj na naš svet, a prva stanica na ovom putu je Futurologija, AI konferencija koja se održava 30. novembra i 01. decembra u Kulturnom centru Zrenjanina.